О пројекту

У јавним набавкама, једној од омиљених дестинација корупције и злоупотреба, и поред великих обећања и одређених корака у добром правцу, није направљен кључан заокрет ка креирању здравог и одрживог система, отпорног на политичке притиске и нелегитимне лукративне изазове. И поред квалитетнијег легислативног оквира (01. априла 2013. године започета је примена новог Закона о јавним набавкама и сета подзаконских аката, а измене Закона о јавним набавкама ступиле су на снагу 12.08.2015. године), чији су битни делови посвећени јачању антикорупцијских механизама и смањивању могућности за финансијске злоупотребе, коруптивна пракса је и даље широко заступљена.

Злоупотребе у набавци лекова од стране државних апотека, сукоби интереса уочени у неким од најзначајних и финансијски највећих набавки (Прокоп), директно намештање конкурсних критеријума у корист одређених понуђача од стране високих политичких функционера (Набавка услуге јавног градског превоза у Нишу), само су неки од примера. Стицајем околности, сви наведени случајеви злоупотреба уочени су од стране грађанских надзорника, института уведеног новим Законом о јавним набавкама.

Институт грађанског надзорника показао је све предности институционализованог деловања грађанског друштва у борби против корупције у јавним набавкама, али и све слабости система и друштвеног и политичког контекста у којем се одвијају милионске пљачке и злоупотребе јавних ресурса.

И поред указивања на проблеме и директног обраћања централним институцијама задуженим за обезбеђивање законитости и спречавање корупције у јавним набавкама, пре свега Управи за јавне набавке и Републичкој комисији за заштиту права у поступцима јавних набавки, ове институције су показале не само немар и незаинтересованост за отклањање уочених неправилности и злоупотреба, већ и неочекивано спремност да директно асистирају прекршиоцима закона и носиоцима коруптивних активности. Овакав однос према законским обавезама, као и изразито низак степен отпорности на политичке притиске, на убедљив начин су ове две инститиуције кандидовале за легитиман предмет надзора рада од стране организација грађанског друштва ангажованих у заштити јавног интереса.

Део проблема са којим се суочавају грађански надзорници, који у реалном времену имају детаљан и дубински увид у начин примене прописа у пракси у финансијски највреднијим јавним набавкама у земљи (реч је о набавкама чија је процењена вредност већа од милијарду динара), везан је за фактичку немогућност да обаве једну од законом предвиђених активности и јавност обавесте о уоченим неправилностима и злоупотребама. Разлог је, наравно, у затворености медија, односно систематичној и ефективној политичкој и економској контроли која је довела до ситуације да готово нема пукотине кроз коју се могу пласирати информације о угрожавању јавног интереса од стране актуелних носилаца јавних и политичких функција. Осим портала Јужне вести и пар нискотиражних часописа, медијски антикорупцијски потенцијал је занемарљив и сведен на ниво инцидента.

У датим околностима, неопходно је направити кораке који воде ка излазу из лавиринта. Осмишљавање и покретање интерактивног портала “Грађански надзорник”, на којем ће бити објављиване све информације о надзираним јавним набавкама у реалном времену, контакти грађанских надзорника, захтеви за заштиту права, кривичне пријаве, извештаји надлежним институцијама и друге релевантне информације, први је корак ка већој видљивости и подизању нивоа комуникације са стручном и општом јавношћу. Проширивање круга грађанских надзорника, додатне обуке, успостављање периодичних радних састанака, на којима би грађански надзорници размењивали информације и искуства, и заједнички са припадницима стручне јавности изналазили одговоре на уочене проблеме и изазове, кораци су које је неопходно начинити. Анализа система и конкретни предлози за његово унапређење, прећени заговарањем неопходних промена, следећи су логичан корак који води ка решењу нагомиланих проблема у којем грађански надзорници, заједно са другим представницима грађанског друштва, заинтересованим представнициама медија и струке могу дати значајан допринос.